КАКО СЕ РЕГИСТРУЈЕ ЗВУК

Праг чујности

- минимални притисак код којег се још одређени тон чује зове се праг или граница чујности. 
- Звучни притисак може бити опет тако велик да проузрокује бол у ушима па се зато зове граница бола. Граница чујности и граница бола зависне су од фреквенције, то јест код различитих фреквенција оне су различите. 

Праг чујности

      Уво              

 Уво је периферни орган чула слуха и равнотеже. Чуло слуха не игра само улогу у комуникацији већ служи и као систем за упозорење и оријентацију. 

- У унутрашњем уву смештен је Кортијев орган, као најважнији део органа чула слуха, јер претвара звучне таласе који из спољашње средине преко спољашњег ушног ходника доспевају до бубне опне и унутрашњег до овог органа који их претвара у нервне импулсе који се даље преносе кроз кохлеарни нерв. 

- У унутрашњем уву смештен је и орган чула равнотеже, који информације о промени положаја главе и тела у простору такође претвара у нервни импулс, које шаље вестибуларним нервом у централне структуре. Вестибуларни и кохлеарни живац се уједињују у вестибулокохлеарни живац. Вестибулокохлеарни нерв је 8. мождани нерв.

Уво

Wikipedia

ВРСТЕ ИНСТРУМЕНАТА

• Жичани инструменти

-Примери: гитара, виолина, харфа, виолончело

-Звук се производи вибрацијом жица

• Дувачки инструменти

Примери: флаута, труба, кларинет, саксофон

Звук настаје протоком ваздуха кроз цев

• Инструменти са удараљкама

Примери: бубњеви, чинели, ксилофон, 

Звук се ствара ударањем, тресењем или трљањем

• Инструменти са диркама

-Примери: клавир, чембало, оргуље

-Звук производе механизми који ударају или трзају жице (или пуштају ваздух код оргуља)

• Електронски инструменти

-Примери: синтисајзер, електрична гитара (уз појачало)

-Звук се генерише електронски

Wikipedia

ЗВУК

    Звук је механички талас фреквенција од 20 Hz до 20 kHz, то јест у распону у којем га чује људско уво. Звук фреквенције ниже од 20 Hz назива се инфразвуком, фреквенције звука више од 20 kHz ултразвуком, а ако је фреквенција виша од 1 Hz, хиперзвуком.

    Звук настаје периодичним осциловањем извора звука који у непосредној околини мења притисак средства, поремећај притиска преноси се на суседне честице и тако се шири у облику лонгитудиналних таласа. Брзина звука углавном зависи од густине и еластичних сила у чврстим и течним срединама, а у гасовима од густине, температуре и притиска.

 

    Звук се шири без преноса масе, али се звуком преносе импулс силе и енергија. У вези с тим, дефинишу се јачина, ниво јачине, гласноћа и ниво гласноће звука (акустика). Као и код осталих врста таласа, и у ширењу звука очитују се појаве својствене сваком таласном кретању, као што су апсорпција, Доплеров учинак, интерференција таласа, лом (рефракција), одбијање (рефлексија), огиб (дифракција).

КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗВУКА

• Висина звука

Висина звука одређена је фреквенцијом (фреквенција већа – тон виши). 

Прост тон има само једну фреквенцију. 

Сложени тон поред основне фреквенције садржи и више хармонике. Висину сложеног звука одређује висина основног тона. 

Промену фреквенције основног тона наше ухо региструје као промену висине тона.

• Јачина звука

Јачина звука је бројно једнака енергији коју у јединици времена пренесе звучни талас кроз јединичну површину нормалну на правац простирања таласа, односно бројно је једнака снази звучног извора по јединици површине.

I=𝐸/(𝑡∗𝑆)=𝑃/𝑆

Објективн јачина звука представља енергију збучног таласа који се у једеници времена пренесе кроз јединичну површину нормалну на правац простирања таласа.

• Брзина простирања звука

Брзина простирања звука зависи од особина средине кроз коју се звук простире и од њене температуре.

Брзина простирања звука у различитим срединама:

у ваздуху при нормалним условима(20°C и 101kPa ) – 340𝑚/𝑠

у води – 1500𝑚/𝑠

у гвожђу – 5000𝑚/𝑠

у стаклу – 5400𝑚/𝑠

у леду – 3300𝑚/𝑠

Брзина звука је већа у чврстим телима и течностима него у ваздуху, јер су у њим молекули који преносе осциловање, ближи и зато се осцилације брже преносе.

• Притисак звука

Притисак звука је физичка величина која показује колико звук притиска ваздух (односно колко осцилује притисак у односу на нормални атмосферски притисак). Изражава се у паскалима понекад и у децибелима. Доња граница чујности одговара звучном притиску од 20 μPa.

• Боја звука

Боја звука је карактеристична за сваку врсту звука (на основу тога могу да се препознају и разликују звуци). Боју тона одређују виши хармоници. Зависи од броја хармоника, од односа њихових амплитуда и фреквенција. Парни хармоници дају звуку топлину и мекоћу, а непарни хладноћу и оштрину.

Wikipedija линк:

Zvuk - wikipedija